Triglav - krov Slovenije ( drugi deo)

Triglavski planinarski dom na Kredarici se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini u Sloveniji i ujedno poseduje i najvišu meteorološku stanicu u državi. Prvi pl.dom (tzv. Triglavska koča) izgrađen je 1896. godine na inicijativu Jakoba Aljaža (tvorca Alajževog stolpa). Tokom svog postojanja, dom je proširen tri puta i danas je jedan od najvećih pl.domova u Sloveniji ( kapacitet oko 200 planinara).

Pl.dom Kredarica je specifičan po mnogo čemu. Snabdevanje doma hranom i vodom obavlja se helikopterom, na isti način se i smeće odnosi iz ovog doma. U principu, svo smeće koje napravite, morate sa sobom spustiti u podnožje.

Voda nije za piće i vrlo je malo ima ( jedva da operete zube), tako da ako je ne ponesete dovoljno ili ne sipate na izvoru negde na putu, bićete prinuđeni da plaćate poprilično skupu flašu vode koja je helikopterom dopremljena na ovu visinu.

U domu postoji povečerje ( ne sećam se tačno kada je, mislim negde oko 22h), kada se u celom domu gase svetla i mora da bude mir i tišina, tako da je lampa neophodna ukoliko morate do toaleta ili vam nešto drugo zatreba tokom noći.

Mnogi planinari dođu do ovog doma, prespavaju i sledeći dan ispenju sam vrh. Ustajenje je ovde vrlo rano. Čim se razdani, grupe planinara počinju sa pripremama za završni uspon.

Ovo je ozbiljna visina i odlazak na vrh u pravo vreme je od izuzetne važnosti. Vreme se jako brzo menja, a visoka isturena stena magnet je za gromove, od kojih je stradao veliki broj onih koji su pogrešno procenili momenat za uspon.

Naša grupa je isti dan kada je stigla do doma odlučila da odradi i uspon na vrh, jer je za naredni dan najavljeno moguće pogoršanje vremena.

Triglav sam doživela kao jedan ogroman auto put. Gledajući u moju grupu kako ide ka vrhu, videla sam veliki broj onih koji se vraćaju sa vrha ili spremaju da idu ka njemu. Stiče se utisak da se ovde ljudi smenjuju kao na nekoj pokretnoj traci.

U domu i na putu ka Triglavu mogu se čuti svi svetski jezici. Sa nama su bile grupe planinara iz Francuske, Italije,Holandije, Hrvatske i Češke. Što se tiče starostne strukture, bukvalno od 7-77 godina.

Prespavali smo u domu i sledeći dan nas očekuje povratak na polaznu tačku. Vraćamo se putem preko pl.doma Planika pod Triglavom.

E za ovaj deo puta, od pl.doma na Kredarici do pl.doma Planika, trebaju nam kacige. Teren je sa siparom ( sitno i krupnije kamenje) i mora se pažljivo gaziti, jer jedan pogrešan korak, može da izazove pokretanje kamenja i da unesreći nekoga ko se nalazi ispod vas. Opremljeni kacigama, u koloni sa određenim rastojanjem između nas, krećemo se polako i oprezno ka Planiki. Tišinu, koja vlada na stazi, na kratko prekidaju uzvici "Pazi!" ili "Kamen!".

Posle Planike, uključujemo se na stazu kojom smo došli i koja preko Vodnikovog doma vodi u Staru Fužinu.

Iako nisam bila na vrhu, dugujem vam da kažem nešto o samom vrhu Triglava i onome što na njemu možete naći.

Aljažev Stolp

Nalazi se na Triglavu i predstavlja još jedan simbol Slovenije. Delo je Jakoba Aljaža, sveštenika iz kranjskog sela Dovje.

Napravljen je gvozdenog i pocinkovanog lima, i iz delova je sklapan na samom Triglavu. Tog 07.08.1895. godine sklopljen je za 5h. Aljaž je ovo sklonište donirao Planinarskom savezu Slovenije.

Za vreme komunizma, Aljažev stolp je obojen u crveno i ukrašen crvenom zvezdom. Godine 1999. stolp i njegova neposredna okolina proglašeni su za mesto od nacionalnog i kulturnog značaja.

Septembra 2018. stolp je helikopterom uklonjen sa vrha Triglava i i odnesen na obnovu, koja je trajala nešto duže od 3 nedelje.

Slovenci kažu, da niste pravi Slovenac ako se bar jednom u životu ne popnete na Triglav. Kako sam ja poluslovenka, pitam se da li je dolazak do pl.doma na Kredarici dovoljan ili ipak treba ponovo da krenem put Triglava...

Bilo kako bilo, Triglav je definitivno ostao moja neostvarena planinarska želja i možda u nekoj od narednih godina pokušam i tu želju da ostvarim.