Triglav - krov Slovenije

Triglav (2863 mnv) je najviši vrh Slovenije, a ujedno i najviši vrh Julijskih Alpa. Simbol je slovenačkog naroda i nalazi se na zastavi i grbu Slovenije. Smešten je u središtu jedinog nacionalnog parka u Sloveniji ( Nacionalni park Triglav).

Ime Triglav kombinacija je dve reči "tri" i "glave" i može se bukvalno shvatiti, jer kada se gleda iz većine pravaca, Triglav ima tri vrha ( tri glave). Za najviši vrh se uglavnom koristi termin Veliki Triglav, a za drugi vrh Mali Triglav ( 2738 mnv).

Prema zapisima, prvi uspon na Triglav dogodio se 1778.godine.

Triglav je bio najviši vrh nekadašnje Jugoslavije i simbol jugoslovenskog " bratstva i jedistva" ( većina se seća reči pesme " Od Vardara pa do Triglava").

Uspon na Triglav

Postoji,naravno, više načina da se dođe do krova Slovenije. Ovde će biti opisan uspon iz pravca Bohinja, tačnije od planinarskog doma ( Pl.koča na Vojah - 690 mnv).

U dom stižemo predveče, pešačeći nekih 2 km od mesta gde nas je ostavio autobus. Pravila su ovde stroga i poštuju se. Autobus ne može makadamskim putem i stvari prebacujemo u džipove koji ih odvoze do doma. Stižemo u dom, te izuzetno tople julske večeri godine 2003.

Već na samom ulazu primećuje se razlika između pl.domova ovde i u Srbiji. Na pragu morate skinuti pl.cipele i obući papuče ili bilo koju drugu obuću u kojoj ne idete napolje. Ukoliko papuče iz nekog razloga niste poneli, vaš problem, možete kretanje do pl.domu nastaviti bosi.

Kako smo već poprilično umorni od dana koji je za nama ( obišli smo Ljubljanu, Bled i Vintgar), smeštamo se u sobe, tuširanje, večera, poslednji dogovori za sutrašnji dan i spavanje...ustajanje je zakazano za 4:00.

4:00h - alarmi polako počinju da zvone, napolju je još uvek mrak. Ustajemo i spremamo stvari koje nam trebaju za uspon i jedno noćenje koje nas čeka u pl.domu Kredarica na Triglavu. Iz kuhinje se širi miris doručka. U najvećoj tišini, jer nismo sami u pl.domu, silazimo na doručak. U međuvremenu stižu i naši lokalni vodiči. Okupljamo se ispred doma i upoznajemo sa turom. Dobijamo kacige ( kasnije će biti jasno zašto) i polako formiramo kolonu.

Od pl.kuće na Vojah, put vodi preko livade do listopadne šume od koje prestaje ravno i počinje uzbrdo. Teren po kojem se krećemo narednih 1h vremena ne razlikuje se puno od naše Fruške gore. Pravimo nekoliko kraćih pauzi uz dogovor da će veća pauza biti na Vodnikovom domu na Velem polju (1817mnv). Visinska razlika koju treba da savladamo do ovog doma je 1127m u odnosu na polaznu tačku ( dve naše Fruške gore).

Posle odmora u ovom domu, krećemo dalje. Teren već postaje kamenit, sa vrlo oskudnom vegetacijom. Grupa je raznolika i teško drži tempo, zbog čega smo prinuđeni da se podelimo u dve grupe. Sledeći cilj nam je Triglavski dom na Kredarici ( 2515 mnv) .

Razmak između ove dve tačke je 3.3 km i treba nekih 1h i 30 minuta da se pređe ( imamo 685 m uspona i 17 m silazaka).

Od polazne tačke, pl.kuće na Vojah, Triglavski dom na Kredarici je udaljen oko 11km i do njega treba savladati visinsku razliku od 1825m ( od toga samo 381 m silaska, sve ostalo je uspon).

Nikada neću zaboraviti momenat kada stižemo do Kredarice i moju opčinjenost vrhom koji se pruža ispred mene. Od samog pogleda na Triglav...zastaje dah. Gledajući u stenu visoku 400 m koja se pruža ispred mene, donosim vrlo tešku odluku, ali ipak pametnu po mene, da ove godine ne idem na vrh. Verovatno se pitate zašto.

Planinarenjem sam počela da se bavim u jesen 1999. godine, godine dosta teške za sve nas koji smo tada živeli u Srbiji. Završilo se bombardovanje i pokušavali smo da nastavimo sa svojim životima. Ja sam se okrenula planinarenju i drago mi je zbog toga. Do odlaska na Triglav uglavnom sam planinarila po Fruškoj gori i drugim planinama Srbije, ne višim od 1500 mnv. Dolazak na ovu visinu za mene samu je već bio uspeh.

Do Kredarice sam se već poprilično umorila ( 6h hoda, prvi put nosim ranac od 60l na leđima) i osećam grčeve u listovima. Teška srca saopštavam vodiču da ostajem u pl. domu i da neću ići na vrh. Pogledom pratim grupu i svakim njihovim korakom shvatam ispravnost odluke koju sam donela.

Ovo je prva planina na koju sam došla, da ima ovakav uspon. Danas, kada sam tri puta bila na Durmitoru, dva puta i sama bila vodič, ispenjala 15 vrhova iznad 2000 mnv samo na Durmitoru, Triglav ne deluje tako teško. Ali, tog jula 2003. godine, Triglav je za mene bio Mont Everest. Još kad sam videla da stranci sa vrha dolaze opremljeni penjačkim pojasevima i užadima...bila sam ubeđena da ovo nije moja godina za savlađivanje tih 348 m stene, koja me je delila od krova Slovenije.

(nastavak sledi)