"Jel Sarajevo gde je nekad bilo"

Prvi susret sa Sarajevom imala sam sa nekih 5-6 godina. Tetka mi je studirala tamo, i svaki put kada bi išli u posetu rodbini u BiH, odlazak u Sarajevo se podra-zumevao.

Posle skoro 20 godina ponovo sam u ovom gradu.

Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine i istovremeno najveći grad ove bivše repu-blike Jugoslavije. Ponekad ga zovu "Jerusalim Evrope" ili " Jerusalim Balkana". Jedan je od samo nekoliko glavnih evropskih gradova koji na samo nekoliko koraka imaju džamiju, katoličku crkvu, pravoslavnu crkvu i sinagogu.

Baščaršija je svakako najposećeniji i najslikaniji deo Sarajeva. Izgrađena je u XV veku i ime joj, kada se prevede sa turskog, znači "glavna čaršija". Glavna je turistička atrakcija i neizostavna tačka pri poseti Sarajevu. Bilo da se krenuli na ćevape ili ste u potrazi za nekim suvenirom ili srebrnim nakitom, jedno je sigurno...na Baščaršiji ste na pravom mestu.

Sarajevo i njegova okolina pružaju priliku turistima da se bliže upoznaju sa prirodnim lepotama Bosne ali i bogatim istorijskim i kulturnim sadržajima.

Prvo istorijsko mesto na koje su nas naši domaćini odveli je mesta sa kojeg je Gavrilo Princip 28.juna 1914. godine izvršio atentat na prestolonaslednika Austro-Ugarske, Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofi.

Između ostalog, Sarajevo je poznato po tome što su ovde 1984. godine održane XIV Zimske olimpijske igre. Maskota igara bio je vuk Vučko, čiju je igračku ili figuru imalo skoro svako dete, od Vardara pa do Triglava.

Kada već spominjem olimpijske igre, treba napomenuti i nekoliko zanimljivih činjenica vezanih za njih. Na ceremoniji otvaranja, koja je održana na stadionu Koševo, zastava olimpijskih igara je greškom podignuta naopačke. Bile su to prve igre kojima je predsedavao Juan Antonio Samaranch.

Još jedna zanimljivost je to što je ceremonija zatvaranja održana u zatvorenom prostoru u nekadašnjoj dvorani Zetra, a danas Olimpijskoj dvorani Huan Antonio Samaran. Trebalo je čekati 26 godina, da se ceremonija zatvaranja Zimskih olimpijskih igara ponovo dogodi u zatvorenom prostoru, ovaj put u Kanadi ( 2010. godine Vankuver).

Imala sam priliku, da te 2006. godine vidim i deo "novog" Sarajeva, kao i da uživam u lokalnik specijalitetima. Verovatno vam je prva pomisao ćevabdžinica "Željo" na Baščaršiji, koja postoji od 1968. godine. Ali ne, naši domaćini su se ovaj put odlučili za nešto drugo.

Odlazimo u kafanu "Kod Bibana“ odakle vam je Sarajevo pruženo kao na dlanu. Godinu dana kasnije, Zdravko Čolić će izdati pesmu "Kao moja mati" i jedna od lokacija na kojima je sniman spot, je upravo ova kafana. Sećam se da smo jeli uštipke sa kajmakom i da su bili odlični.

Najprepoznatljivija građevina u Sarajevu je sebilj na Baščaršiji ( česma na Baščaršiji). Reč seblij je arapskog porekla i u prevodu znači " zgrada na putu kojoj ima vode". Nekada je u njemu bio službenik koji je punio posude vodom i delio ih žednim prolaznicima. U Sarajevu je svojevremeno bilo više ovakvih sebilja, ali su uništeni u požaru 1697.godine. Sebilj na Baščaršiji (ovako kako sad izgleda) je izgrađen 1913.godine.

Kažu, da onaj ko popije vodu sa ove česme, ponovo će doći u Sarajevo. Ne sećam se da li sam sa 5-6 godina popila vodu, ali sam ovo prilikom to svakako uradila...tako da se nadam skorom povratku u Sarajevo.