Bjelašnica - susret sa BiH posle 20 godina

Na planinarskom smo sastanku 2006. godine i traže se dve osobe koje će predstavljati društvo na skupu planinara na Bjelašnici. Planinarska akcija zvanično nosi naziv " Susret planinara Željezničara jugoistočne Evrope 2006" i održava se u pl.domu Bijele vode (1451mnv).

Niko se ne javlja iz našeg društva da krene put Sarajeva...Razmišljam nekoliko minuta, dajem znak očima drugaru da se prijavimo i avantura počinje.

Redovnom autobuskom linijom krećemo ka Istočnom Sarajevu gde treba da nas sačeka domaćin. Put vodi kroz predivne predele kojih se sećam još iz detinjstva kada sam odlazila kod mamine rodbine u Vareš. Pored Slovenije, Bosna je zemlja bivše Jugoslavije koja po meni ima najlepšu prirodu.

U Istočno Sarajevo stižemo ujutru. Kao mala bila sam već u ovom gradu, ali na Baščaršiji, pa mi je deo grada u kojem nas je autobus ostavio nepoznat. Ubrzo, kombijem stižu naši domaćini.

Iako nam pred sam put nije bilo baš svejedno što samo nas dvoje idemo u BiH, pa još u Sarajevo, od momenta kada su naši nasmejani domaćini izašli iz kombija da nas pozdrave, svaka sumnja nestaje.

Planinari su posebna vrsta ljudi. Poznanstva i prijateljstva koja se tu stiču, često su jača od politike, vere, dugogodišnje razdvojenosti, ratova...

Domaćini nam smeštaju stvari u kombi i kažu da imamo nešto manje od sat vremena vožnje do planinarskom doma gde smo smešteni.

Stižemo u dom i uskoro počinju da pristižu i planinari iz drugih zemalja. Na kraju, opet imamo Jugoslaviju u malom...tu je nekoliko autobusa sa planinarima iz Slovenije, planinari iz Makedonije, Beograda...

Za prvi dan, planirana je šetnja preko sela koje sa nalazi na najvišoj nadmorskoj visini u tom kraju, kao i do mesta sa kojeg se pruža pogled na kanjon reke Rakitnice.

Poslepodne i veče provodimo u takmičenju u disciplinama karakterističnim za sletove planinara ( navlačenje konopca, skakanje u džakovima...). Sledeći dan nas očekuje uspon na Bjelašnicu.

Dan koji je osvanuo, idealan je za uspon. Kako su planinari iz Slovenije već nekoliko dana ovde, oni su odlazak na Bjelašnicu već obavili. Drugar i ja smo, pored domaćina, jedini zainteresovani za odlazak na vrh, pa tako na kraju grupa od nas petoro kreće ka vrhu.

Na putu ka vrhu, srećemo devojku, Ingu, koja je sam krenula na uspon. Odlučuje da nam se pridruži. Usput pevamo, malo bosanske sevdalinke, malo ex-yu pesme koje svi znamo.

Sam uspon na vrh nije težak. Priroda koja vas okružuje je divna i prosto vas tera da idete dalje i dalje. Zanimljivo za ovaj vrh je da do njega vodi široki makadamski put, tako da je odlazak na vrh moguć nekim terenskim vozilom.

Povratak sa vrha ka pl. domu je još zanimljiviji. Nailazimo na površinu na kojoj je zaostao sneg. Skidamo rančeve i tražimo u njima kese ili nešto što može da posluži za sankanje...i polećemo.

Po povratku u pl.dom, sledi pakovanje stvari i druženje sa domaćinima, do vremena predviđenog za polazak prvo do Sarajeva, a onda predveče kući.

Šta na kraju reći, nego veliko hvala našim domaćinima, pre svega Anisu i Dalvinu, koji će biti naši vodiči i po Sarajevu.

Uz njihovo stručno vođstvo, obišli smo zanimljiva mesta u Sarajevu i uživali u uštipcima sa sirom u restoranu iz kojeg vam je Sarajevo kao na dlanu.

Njih dvojica učinili su ovaj prvi povratak u Bosnu, posle 20 godina ,nezaboravnim i hvala im još jednom na tome.